Стереографски простори писања

("Хазарски речник и Истраживање савршенства" у контексту „формотворних“ стратегија постмодернистичке поетике)

Sažetak

Поетика форме као важан сегмент српске постмодер­нистичке парадигме, нарочито је заступљена међу аутори­ма који стварају 80-их година прошлог века. У вези са тим, рађање формалне поетике „младе српске прозе“, tj. „висо­ког постмодернизма“, постаје битан генератор даљег раз­воја формално-експерименталних тенденција у савременој српској књижевности, али и онај „коефицијент разлике“ који отвара врата другачијим тумачењима књижевног тек­ста, како са синхронијског, тако и са дијахронијског аспек­та. Циљ овог рада управо je указивање на неке од доминат­них формотворних стратегија датих поетичких струјања, и то на примерима Истраживања савршенства С. Дамјанова (1983) и Хазарског речника М. Павића (1984). Павићев „реч­ник-лавиринт“, тумачен у корелацији са једним од најсме­лијих ескперименталних „пројеката“ младе српске прозе, упућује на битне карактеристике „динамике форме“ у прози српског постмодернизма, као и на њен значај, нарочито у оквирима разматрања појмова: хипертекст/хипертекстуал­ност, ергодичка књижевност, семантизација форме и њена „отешчалост“, поетика лавиринта и „отвореност“ дела ка новој рецепцији.