Engleski i francuski diskursni konektivi u diskursu elektrotehnike

Sažetak

U novije vreme, sa razvojem interdisciplinarnih istraživanja i usled interfejsa pragmatike, semantike i sintakse, u fokusu su se ponovo našle nadrečenične jezičke jedinice koje su, izgleda, u izvesnim kontekstima, funkcionalno slične. Pošto ne postoji objedinjeno tumačenje statusa diskursnih konektiva, u ovom radu je izvršena delimitacija ovih jezičkih jedinica. Pokušao sam da utvrdim neophodne, ako ne i dovoljne uslove, koje određena jezička jedinica u engleskom i francuskom jeziku mora da ispunjava da bi defi niciono bila određena kao diskursni konektiv. Ovo je urađeno u okviru diskursa elektrotenike, čime se ne tvrdi da se ove jezičke jedinice ponašaju na utvrđeni način samo u ovom diskursu, već, izgleda da se mogu izvršiti i dalje generalizacije.

U mojoj studiji najpre se opisuje elektronski korpus iz koga su ekscerpirani diskursni konektivi, zatim se ove jedinice delimitiraju oslanjajući se na formalne modele, a posebno na teoriju relevantnosti. U nastavku studije, pažnja se usmerava na specifi čne engleske i francuske diskursne konektive (but, so, mais, ainsi), koji se najpre razmatraju u dostupnoj lingvističkoj literaturi i rečnicima, a zatim se vrši analiza na materijalu diskursa elektrotehnike, oslanjajući se na semantiku, sintaksu, logiku i pragmatiku.

Utvrđeno je da, u izvesnim slučajevima, dolazi do diskursizacije. Pored toga, utvrđeno je da diskursni konektivi u izvesnim slučajevima mogu da imaju ulogu pojačivača, ublaživača i ograde u engleskom i francuskom diskursu elektrotehnike. Na osnovu egzaktne analize, autor nastoji da pruži defi nicionu osnovu za eklektički pristup engleskim i francuskim diskursnim konektivima u diskursu elektrotehnike koja bi mogla da posluži i nekim drugim, možda manje specifi čnim diskursima.