Metatekst u prozi Pola Ostera

Sažetak

Rad se bavi problemom metatekstualnosti u Osterovim romanima. Polazi se od premise da ovaj pojam, iako u teoriji književnosti znan odavno i korelira sa autoreferencijalnošću, u postmodernizmu dobija specifičnu funkcionalnost. Kako pisci postmodernizma imaju naglašenu literarnu svest i problemati­zuju (sopstveni) stvaralački čin, time se uloga metateksta in­tenzivira sugerišući upravo sve referentne poetičke koordinate postmodernističke književnosti. Upravo to je slučaj i sa prozom Pola Ostera na čijem se reprezentativnom uzorku građe polazna premisa dokazuje.